Peruanski poslanici su prošle srede izabrali Hozea Balkazara za novog privremenog predsednika zemlje, uoči opštih izbora u aprilu. On tako postade osmi predsednik zemlje za poslednjih deset godina.
Balkazar je nasledio Hozea Enrikea Herija Orea, koga je Kongres smenio sa položaja nakon skandala u vezi sa njegovim tajnim sastancima sa kineskim biznismenom. Kako se u Peruu doživljava najnovija promena rukovodstva? Da li Peruanci veruju Balkazaru?
Na ova pitanja je za izdanje „Dva Juga“ odgovorio Huan de Dios Gevara Kampoj, ekonomista, filozof i politikolog.
Imenovanje za premijera Ernanda de Sota — ekonomiste poznatog u sferama međunarodnog biznisa i bivšeg predsedničkog kandidata desnice — naizgled menja političku scenu (u međuvremenu je za predsednika vlade ipak izabran Denis Miraljes — nap. Dva Juga). Isticanje „dvojca staraca“ (Balkazar i De Soto) je dovitljivo i pogađa srž onoga što izgleda kao strategija političkog preživljavanja u poslednjem trenutku u Peruu.
Suočeni smo sa scenarijem u kome se teorija „klatna“ pokazala nedovoljnom; više liči na očajničku igru ravnoteže kako bi se izbegao krah zemlje do 12. aprila. Evo detaljne analize zasnovane na trenutnoj situaciji i pitanjima koja postavljate:
1. Doimanje građana: nestabilnost ili neophodan korak?
Narod ovaj potez doživljava s mešavinom ravnodušnosti i cinizma.
- Signal iscrpljenosti: Činjenica da je Hoze Marija Balkazar osmi predsednik za deset godina (i četvrti u ovom burnom periodu) više ne iznenađuje, ali produbljuje javni zamor. Za običnog građanina i akademsku zajednicu, to nije „obnova“, već priznak da je politički sistem na intenzivnoj nezi.
- „Manje zlo“ za prelazni period: Uprkos kritikama, deo stanovništva i poslovnih krugova vidi Balkazara kao nužno zlo da bi se izbegao potpuni vakuum vlasti pre izbora. Čini se da je glavna parola: „Neka ostane bilo ko, samo da se ne pomeraju datumi u aprilu.“
2. Faktor Ernando de Soto: protivteža ili štit?
Zapažanje o De Sotou je ključno. Njegovo imenovanje ima tri naročita cilja:
- Smirivanje tržišta i desnice: Pošto je zagovornik slobodnog tržišta i čovek sa međunarodnim ugledom, njegovo prisustvo deluje kao „sredstvo za umirenje“ spram Balkazarovog levičarskog profila.
- Međunarodni legitimitet: Balkazar je ozbiljno uzdrman optužbama (poput navodnog plagijata i veza sa Kastiljovim okruženjem). De Soto pozajmljuje svoje lice vladi pred diplomatijom i organizacijama koje će nadgledati izbore.
- Upravljanje „bukom“: Postavljanjem čoveka desnice na čelo kabineta, Balkazar neutrališe napade konzervativnijih delova Kongresa, koji bi sada morali da napadaju „svog“ ako pokušaju destabilizovati izvršnu vlast.
3. Poverenje u Balkazara: teret prošlosti
Nivo poverenja u Balkazara je izuzetno nizak. „Prošlost ga osuđuje“ — pre preuzimanja predsedničke dužnosti protiv njega je otvoreno 13 tužilačkih istraga. Njegovi susreti u zatvoru Barbadiljo sa Pedrom Kastiljom neposredno pre izbora i sumnje u akademsko poštenje (slučaj doktorske teze njegovog sina) čine ga krajnje ranjivim. Njegov „jastuk“ poverenja je pozajmljen i zavisi isključivo od toga da li će De Soto uspeti da stvori sliku tehničkog reda.
4. Šta izaziva najveće nezadovoljstvo?
Premda se zbog korupcije diže stalna buka, sadašnje nezadovoljstvo ima vrlo jasne stubove:
- Nesigurnost i ekonomija: Više od elita, ljude brinu štrajkovi prevoznika, iznude i troškovi života. Ako „Kabinet De Soto“ brzo ne pokaže signale o unutrašnjem redu, primirje će biti vrlo kratko.
- Razočaranje elita: Postoji osećaj da Kongres i Izvršna vlast „dele kolač“ dok zemlja čeka izbore. To hrani izbornu apatiju.
- Apatija protiv protesta: Za sada preovlađuje budna apatija. Postoje žarišta protesta (poput „Generacije Z“ i agrarnih sektora), ali blizina izbora deluje kao ventil: ljudi radije čekaju da glasaju nego da marširaju protiv vlade koja će trajati samo nekoliko meseci.
Prognoza: šta može da se dogodi?
Ako dvojac Balkazar-De Soto uspe da održi stabilan kurs valute i obezbedi da logistika izbornog tela (ONPE) ne bude prekinuta, mogli bi da „voze“ do jula. Međutim, svaki novi skandal sa Balkazarom mogao bi navesti De Sotoa da napusti brod kako ne bi uprljao sopstveni politički kapital, što bi predsednika ostavilo na milost i nemilost novom opozivu.
Rizik nije samo u tome da vlada padne, već da izbore dočeka toliko oslabljena da sâm izborni proces izgubi legitimitet.
