U Peruu će se 2026. godine održati predsednički izbori. Našim sagovornicima smo postavili jedno pitanje: Možete li reći našim čitaocima koje političke i ekonomske ideologije će se kandidovati za predsednika?
Vilijam Čavez, politikolog
Gotovo pet meseci pre predsedničkih izbora u Peruu, danas vidimo da je 39 političkih partija, što u koalicijama, što samostalno, istaklo svoje predsedničke kandidature. Videli smo i kako desnica, raznim spletkama, jednog po jednog uklanja napredne lidere, one koji imaju najviše izgleda da zauzmu predsedničku fotelju, kako bi se oni sami večito održali na vlasti.
Videli smo kako su najpre započeli s progonom ajmarskog lidera iz Punoa, Valtera. To dolazi od desnice, od desničarske vlade.
Videli smo kako je Antauro Umala, pošto je dao neke prilično oštre izjave protiv korupcije u Peruu i pošto mu je narod dao podršku u anketama, postao meta desnice, koja je raspirila podle klevete i po prvi put u istoriji Ustavnog suda, oduzela nekome partiju. Zbog toga on neće moći da se kandiduje za predsednika, jer da bi bio predsednički kandidat — mora da bude član partije, a ne samo predloženi kandidat.
Videli smo i u narednim mesecima kako su onemogućili više naprednih lidera, poput Mirte Vaskez, Agastija, lišavajući ih mogućnosti da se kandiduju za predsednika.
Nedavno smo videli kako je drug Giljermo Bermeho, mladi lider sa velikom političkom budućnošću, vođa „Glasova naroda“ i u savezu sa „Novim Peruom“ Veronike Mendoze, počeo rasti u anketama, ali je, na žalost, desnica u njemu videla vrlo opasnog neprijatelja i ponovo se poslužila spletkama da ga proglasi teroristom i osudi na 15 godina zatvora.
Takođe smo nedavno videli da je drugarica Betsi Čavez istakla kandidaturu za Senat, a isto je izjavio i predsednik Pedro Kastiljo koji je, doduše, u pritvoru, ali nije lišen prava da bude kandidat, pa se kandidovao. Međutim, ustavna potkomisija ga je upravo udaljila na 10 godina, kako ne bi mogao biti izabran od naroda. Istina, rasprava je odobrena u potkomisiji i sada treba da ide na plenum, ali većina u plenumu su desničari, pa sam siguran da će ga ovih dana svekonačno onemogućiti.
Tako se u Peruu vodi izborna kampanja, u kojoj desnica obezglavljuje sve narodne vođe, sve borce, nastojeći da ih odstrani na različite načine, da ih ocrni, da na njih „napujda pse“, kako se kod nas kaže, optužujući ih da su teroristi.
A na drugoj strani, na levici, vidimo da smo danas podeljeniji nego ikada. Vidimo različite blokove koji, nažalost, zbog nedostatka političke zrelosti i možda zbog naših ambicija, ličnih egoa, misle da će sami moći da postignu cilj, ne shvatajući da je neprijatelj samo jedan — desnica.
Takođe vidimo da „Slobodan Peru“ ide sam, sa svojim liderom Seronom. „Zajedno za Peru“ ide svojim putem sa Robertom Sančezom na čelu. Isto je i sa drugim partijama kao što su „Novi Peru“, „Pobedićemo“, „Glasovi naroda“, „Partija radničkih preduzetnika“, kao i sa drugim društvenim liderima kao što su Antauro Umala, profesor, rektor univerziteta Felipe Lopez Čao.
Napredni drugovi koji, nažalost, kao što rekoh maločas, zbog svojih ličnih egoa nisu uspeli da postignu jedinstvo. Tako se, otprilike, sada odvija početak izborne kampanje. Trenutno su svi u prekandidaturama, u unutrašnjim izborima.
Zvanični kandidati će biti objavljeni 23. decembra, a 12. aprila…
Horhe Luis Paredes, politikolog i ekonomista
Vidite, Peru prolazi kroz veoma tešku situaciju na političkom planu. Politička nestabilnost poslednjih, recimo, 10 godina ozbiljno narušava demokratiju u Peruu.
Za poslednjih 10 godina imali smo skoro 7 predsednika — zamislite to. I kontrolu nad zemljom ne vrši predsednik, odnosno, ne vlada predsednik, već parlament. Parlament na diktatorski način menja ustavne zakone kako bi preuzeo kontrolu nad izvršnom vlašću, nad organima kontrole, nad oružanim snagama, pa čak i nad pravosuđem.
To jest, vidimo da ova situacija vodi u haos u upravljanju državom, jer su poslanici svojim ovlašćenjima dodali još zakonodavnih prerogativa koje im omogućavaju da menjaju ne samo zakone, već i propise koji se odnose na upravljanje pravosudnim sistemom i sistemom državne kontrole. Ovim u velikoj meri ugrožavaju rad sudija i tužilaca.
Postoji sedam zakona koje su izmenili iz parlamenta, a koje obični građani — kao i analitičari — nazivaju „zakonima u korist kriminala “.
Zamislite kako su, na primer, izmenili zakon koji je policiji i tužiocima omogućavao da uđu u domove osumnjičenih za teška krivična dela i izvrše pretrese. Ali, oni su to blokirali, propisavši da nijedan policajac ni tužilac ne može ući u dom ako nije prisutan advokat osumnjičenog. To je potpuno zaustavilo akcije protiv običnog kriminala, jer se osumnjičeni sada pozivaju na tu normu kako bi izbegli pretrese.
Isto tako, postojao je veoma važan krajnji rok za istrage u slučajevima pranja novca. Taj rok su skratili na godinu dana, iako je zbog složenosti pribavljanja iskaza, svedočenja i druge dokumentacije praktično nemoguće okončati istragu za godinu dana. Zato se tražilo više vremena, ali je Kongres upravo to ukinuo. Sada se slučaj može obustaviti nakon godinu dana jer istraga ne može biti završena.
To se odnosi i na druge, veoma teške krivične slučajeve, u kojima peruanska država preko Kongresa, u suštini koči postupke. To je trenutno stanje, što je dovelo dotle da parlament bude najdiskreditovaniji u celoj istoriji Perua.
Isto tako, predsednica Boluarte, koja je već smenjena, imala je podršku od svega 3%. A parlament je imao podršku od 4%. Zamislite — bili su najnepopularnija vlast na planeti.
