Argentina se izdvaja sa predviđenim rastom od 4,6%, u poređenju sa -1,3% u 2024. godini. Od dve najveće ekonomije u regionu, Brazil gubi zamah (2,4% u poređenju sa 3,4% u 2024. godini), a Meksiko ima jedva osetan rast (+0,5%).
Latinska Amerika i Karibi će ove godine imati rast od 2,3%, prema novim prognozama Svetske banke (SB) objavljenim u utorak, što je blago povećanje u odnosu na 2024. godinu, ali region ostaje s najgorim tempom rasta u svetu.
Region je prošle godine ostvario rast od 2,2%. U svojoj prethodnoj projekciji za 2025. godinu, objavljenoj u aprilu, SB je predvidela rast od 2,1%, što je dve desetine procentnog poena manje od nove prognoze.
Za 2026. godinu predviđen je rast od 2,5%, prema obnovljenim proračunima organizacije. Ove godine se „očekuje blago povećanje regionalne stope rasta“, objašnjava SB, mada upozorava da se „nekoliko pojedinačnih privreda suočava sa snižavanjem prognoza“.
„Ovo delimično odražava ograničeno podsticajno spoljno okruženje, koje odlikuje usporavanje globalne ekonomije, pad cena sirovina i povećana neizvesnost“, ističe Svetska banka.
„Monetarne vlasti regiona nastavljaju da kompetentno upravljaju inflacijom“ — navodi Svetska banka, koja će sledeće nedelje održati svoju generalnu skupštinu sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Ipak, „’poslednja milja’ se pokazuje dužom i težom nego što se očekivalo“, ukazuje se u izveštaju.
Novoimenovana potpredsednica Svetske banke za region, Susana Kordeiro Gera, precizirala je da, iako su vlade regiona „provele svoje ekonomije kroz ponovljene krize uz očuvanje stabilnosti“, sada moraju „ubrzati reforme“.
„Međunarodne okolnosti ostaju složene, s padom globalne potražnje i cena sirovina koje će, po predviđanjima, pasti za oko 10% u 2025. i dodatnih 5% u 2026. godini, što će naneti štetu ključnim sektorima“, dodaje se u izveštaju.
U par s Afrikom
Svetska banka razmatra stimulisanje rasta „transformativnih“ kompanija, koje su ambicioznije od porodičnih mikropreduzeća, koja u nekim slučajevima predstavljaju 70 odsto nacionalne privrede.
Ove kompanije „vole prilagodljivost, vole nezavisnost, neke kažu da zarađuju više, ali nijedna od njih ne planira rast. To nisu kompanije koje će stvarati radna mesta, niti su kompanije koje će doneti nove tehnologije u region“ — objasnio je za AFP Vilijam Maloni, glavni ekonomista Svetske banke za Latinsku Ameriku i Karibe.
U Latinskoj Americi „imamo 30% kompanija koje kažu da žele da rastu, ali ne mogu zbog nedostatka kvalifikovanog osoblja“ — utačnio je ekonomista.
Uticaj veštačke inteligencije (VI) na ovaj pejzaž za sada ne izaziva uznemirenost što se tiče regiona, prema rečima ovog stručnjaka.
Što se tiče gubitka radnih mesta, „odgovor je da ih na srednji rok verovatno neće biti mnogo“.
Pitanje je pre: „Hoćemo li biti učesnici u svemu ovome?“ — dodao je. Prema Maloniju, univerziteti u regionu „nisu posebno produktivni u pogledu novih pronalazaka“ i „nisu baš blisko integrisani s privatnim sektorom“.
„Izjednačeni smo s Afrikom po stepenu saradnje sa privatnim sektorom i to jednostavno ne može da se nastavi“ — podvukao je on.
Izvor: Banca y Negocios
