Honduraška politička scena na predstojećem novembarskom izborima uglavnom se vrti oko tri političke stranke: Partije slobode i preporoda (koja je trenutno na vlasti), Nacionalne partije i Liberalne partije.
Kandidatkinja Partije slobode i preporoda (Libre), advokat Riksi Ramona Monkada, vodi u anketama i ključna je figura rukovodstva Partije Libre, koja teži da učvrsti vlast koju je već uspostavila predsednica Somara Kastro de Zelaja.
Nasri Asfura, u narodu poznat kao „Papel a Orden“, glavni je kandidat Nacionalne stranke, koja je istorijski bila jedna od dominantnih vladajućih snaga, sa mnogo mandata na čelu države.
Liberalnu partiju predvodi sportski komentator Salvador Narada Salo, medijska i politička figura koja se predstavlja kao jaka ličnost. Iako je njegova stranka Liberalna partija, sklopio je saveze sa pokretima koji ga pozicioniraju kao značajnog aktera.
Što se tiče parola i ključnih poruka kampanje:
— Kampanja Riksi Ramone Monkade (Libre) verovatno će se usredsrediti na produžetak i dodatno jačanje obnove države pod sloganom vlade predsednice Siomare Kastro. Moguće poruke uključuju suzbijanje korupcije i nekažnjivosti (osnovu njenog mandata), socijalnu pravdu (naglasak na socijalnim programima, subvencijama za energiju i obećanjima o ulaganjima u zdravstvo i obrazovanje).
— Nacionalna partija (Nasri Asfura „Papel a Orden“) će se oslanjati na njegov imidž efikasnosti i rezultata, povezujući ga s infrastrukturnim projektima iz vremena njegovog gradonačelničkog mandata u Tegusigalpi. Slogan „Papel a Orden“ aludira na njegovu spremnost da radi i rešava probleme pragmatično. Mada za sobom vuče repove istraga i skandala, on kao kontrast retorici radikalnih promena Nacionalne stranke nudi iskustvo i red.
— Liberalna partija s konzervativcem Nasralom kampanju će zasnivati na obećanju navodne obnove i promena, postavljenih ipak na nekim tradicionalnim alternativama. Tema borbe protiv korupcije nije joj jača strana, ali je na neki način ipak obrađuje, uglavnom u vidu napada na vladu Republike. Pokušavaju da privuku glasače putem medija, ali Hondurani im ne veruju previše jer jedan dan kažu jedno, a drugi dan drugo.
Vlada je uložila mnogo u javne radove, zdravstvo, obrazovanje, u osiguravanje Honduranima mnogih pitanja vezanih za ljudska prava, slobodu izražavanja, to su česte teme — podrška kvalitetu zdravstvene zaštite, pristup državnom obrazovanju. Opozicija, posebno iz civilnog društva, okupila je zajedno sa crkvama niz institucija kako bi se suprotstavila vladi Republike, dobro stojeće kod naroda koji je imao koristi od ovih javnih politika, programa i razvojnih projekata.
Iza vladajuće partije Libre i njene kandidatkinje stoje pre svega partijska baza, socijalni pokreti i javni sektor. Postoji i ideološka podrška s levice na regionalnom nivou, kao i sponzora koji je na različite načine podržavaju i doprinose pozicioniranju kandidatkinje.
Iza Nacionalne partije istorijski stoji podrška ekonomskih i poslovnih elita — onih elita koje ne plaćaju poreze i koje su navikle da posluju s javnim dobrima, kao što je Honduraski savet privatnog preduzetništva. Retorika Nacionalne stranke usredsređena je na ekonomsku stabilnost i stvaranje povoljne poslovne klime. Postoji uticaj spoljnih grupa, posebno iz Sjedinjenih Država, koje podržavaju ovu medijski vođenu političku kampanju i koje su oduvek imale proameričku spoljnopolitičku orijentaciju.
Po mome mišljenju, iza Salvadora Nasrale, popularne, ali ne suviše uverljive medijske ličnosti, stoje nezadovoljni glasači iz stranke Libre i drugih nacionalnih partija, ali njegovi sponzori su malobrojni. Njegova kampanja se finansirala privatnim sredstvima i prilozima iz rasejanja. Njegova retorika se, po meni, zasniva na borbi protiv uspostavljenog sistema, iako ta osoba kao kandidat nije pokazala nikakve sposobnosti u državnoj upravi. Kao potpredsednik (a to je još uvek), primao je sredstva od sadašnje vlade, a ono što je radio bilo je da dobijeni prostor koristi za napade na samu partiju.
Što se tiče raspodele izbornih preferencija, u najvećim gradovima kao što su Tegusigalpa, San Pedro Sula, Čoluteka, postoji žestoka konkurencija između partija. Istorijski gledano, Nacionalna stranka je imala uporište u tim oblastima, ali popularnost i dalje ide u korist partije Libre, dok figura Nasrale postepeno menja celokupan politički pejzaž.
Gradsko glasačko telo je dosta nestabilnije i pod većim uticajem percepcije ekonomije i bezbednosti, dok su seoska područja tradicionalno bila uporište Liberalne, a u novije vreme i Nacionalne stranke. Međutim, društvena agenda Libre, koja uključuje programe pomoći i subvencije, stiče uporište i u ovim oblastima. Partijska odanost je duboko ukorenjena među njenim pristalicama, ali donekle može biti uslovljena koristima.
Što se mladih tiče, sva manje su zainteresovani, premda su sa sadašnjom vladom postali prisutniji — vidimo da je dosta ministara i ljudi na ključnim položajima, poput generalnog direktora carina, vrlo mlado. Podrška žena je raspodeljena između stranaka. Činjenica da je žena poput Riksi Monkade kandidat partije Libre mogla bi uticati na njihovo glasanje, mada su i one pod uticajem ekonomskih prilika i bezbednosnih problema.
Srednja klasa u Hondurasu predstavlja uglavnom grupu neodlučnih glasača. Njihov izbor zavisi od ekonomske stabilnosti, pravne sigurnosti i borbe protiv korupcije. Značajne promene s usponom Libre kao dominantne političke snage, dovele su u pitanje istorijski dvopartizam i prouzrokovale veće rasparčavanje glasačkog tela.
Uloga honduraskog rasejanja u SAD je bitna, uglavnom zbog doznaka, koje su pokretačka snaga ekonomije. Da li ona utiče na izborne preferencije? Posredno svakako utiče, kroz opštenje sa porodicama, a njene vođe mogu oblikovati stavove svoje zajednice putem društvenih mreža, koje su danas svima dostupne.
Jake i slabe strane sadašnje vlade:
— Jake strane vlade predsednice Siomare Kastro su borba protiv korupcije (ukinuti su zakoni smatrani koruptivnim, poput Zakona o tajnosti, preduzete su mere za ukidanje Zona zaposlenja i ekonomskog razvoja /SEDE/, koje su kritičari ocenili kao nedemokratske). Društvena agrenda (programi poput obezbeđivanja električne energije najsiromašnijima i školske užine) naišla je na dobar prijem. Kada je reč o infrastrukturi, vlada je pokrenula investicione projekte i izgradnju novih bolnica.
— Slabe strane: bezbednosni problemi (uprkos vanrednim merama, percepcija nesigurnosti je visoka). Ekonomija (inflacija, poskupljenje troškova života, nezaposlenost) predstavljaju slabe tačke i predmet kritike ekonomske politike vlade. Politička polarizacija takođe se produbljuje, a protivnici mogu isticati nedostatak dijaloga i ideološki pristup vlade kao pretnju stabilnosti.
Ko oblikuje dnevni red za mlade, žene i nove ekonomske grupe? Po mom mišljenju, mešavina tradicionalnih medija i novih digitalnih platformi, novinara i blogera. Mnoge ličnosti imaju veliki uticaj na društvenim mrežama — novinari, istraživači, politički analitičari, lideri javnog mnjenja na Fejsbuku, Tik-Toku, Votsapu, Jutjubu. Figure poput Luisa Zelaje, bivšeg političara, sa drugim društveno-političkim uticajima, imaju veliku moć mobilizacije i ubeđivanja. Popularni nalozi na Tik-Toku ili kanali političkih analitičara na Jutjubu posebno odjekuju kod mladih. Lokalni tradicionalni mediji poput štampanih izdanja „La Prensa“ i „El Heraldo de la Tribuna“ često služe za medijske kampanje dezinformacija i deluju u skladu s interesima svojih vlasnika.
Ključni su spoljna politika i odnosi sa Sjedinjenim Državama — pogoršanje odnosa moglo bi ugroziti doznake i percepciju stabilnosti zemlje. Kandidati koje javnost vidi kao saveznike SAD mogu steći poverenje. Odnos sa Kinom i Tajvanom takođe je polarizujući: odluka sadašnje vlade da prekine veze sa Tajvanom i uspostavi ih sa Kinom mogla bi biti napadana od strane opozicije, koja se više oslanja na SAD. Model kineskog razvoja, zasnovan na velikim investicijama u infrastrukturu, može biti privlačan nekima, dok će drugima više odgovarati američki model demokratije zasnovan na ljudskiim pravima.
Slika budućnosti zemlje koja bi mogla ujediniti stanovništvo morala bi biti zasnovana na prevazilaženju ideoloških podela i izgradnji nacionalnog, ujedinjujućeg projekta: mir i bezbednost — društvo bez straha od nasilja i iznude; ekonomske prilike — budućnost sa stabilnom ekonomijom, više kvalitetnih radnih mesta i manje nejednakosti; pravda i prozračnost —poštovanje vladavine prava i kažnjavanje korupcije, bez obzira ko je počinilac. Kandidat koji bi spojio pragmatičan ekonomski pristup, snažnu borbu protiv korupcije i iskreno zalaganje za socijalnu pravdu mogao bi da ponudi pobedničku formulu za ujedinjenje honduraškog društva.
