Novinarka i doktor društvenih nauka Klaudija Benavente u ekskluzivnom intervjuu za izdanje „Dva Juga“, objašnjava logiku bolivijskih izbora, koji se ponovo odvijaju u atmosferi političkih preokreta.
— Da li rezultati prvog kruga izbora i ulazak u drugi krug Rodriga Paza i Horhea Kiroge nisu bili očekivani, očigledni i najverovatniji?
— Niukoliko ne, to nisu rezultati koje su predviđale anketarske kuće. Danas je zapravo u Boliviji vođena debata o anketarskim kućama, o načinu objavljivanja rezultata, o budućim pravilnicima koje bi trebalo da imaju anketarske kuće, kao i o sposobnosti građana da razumeju kako ankete rade. Nesumnjivo, rezultat nas je potpuno udaljio od onoga što je bilo predviđeno u svim anketama. Bilo je iznenađenje, verujem, i za političke snage i za građane. Predviđano je da u drugi krug uđu Horhe Kiroga i Samuel Dorija Medina.
— Šta je, po vašem mišljenju, razlog za ovakav tok izborne kampanje kod svakog od pomenutih kandidata i njihove grupe podrške?
— Pa, čini mi se da su Horhe Kiroga i Samuel Dorija Medina vodili kampanju u ubeđenju da se takmiče za prvo mesto, i to veoma iscrpljujuću kampanju protiv Pokreta za socijalizam u celini — kako zvanične arsističke frakcije, tako i Eva Moralesa, same Eve Kope i Andronija Rodrigeza.
— Mislim da kampanja Rodriga Paza nije bila toliko uzeta u obzir, barem ne u masovnim medijima, jer nije bio među prvima, zar ne? Što se tiče prethodnog pitanja, recite nam vaše viđenje PDC kao stranke i njenog političkog brenda u sadašnjem stanju.
— Mislim da se uopšte malo zna o ovoj političkoj snazi i da treba napraviti razliku između profila Rodriga Paza i kapetana Lare. Rodrigo Paz dolazi iz porodice sa političkom tradicijom. Paz je porodica koja zna šta je vlast. Ostala bih kod pomena oca Rodriga Paza Pereire. Njegov otac je Haime Paz Zamora, bivši predsednik, a u početku i pripadnik „čistije“ levice, recimo, manje „uprljane“ levice. Posle ubistva osmorice ratobornih lidera u ulici Harington, Haime Paz prelazi za pregovorački sto, kad pruža podršku bivšem diktatoru Banzeru i tako dolazi na predsedničku dužnost.
Držim da postoji „pre“ i „posle“ u političkoj ponudi Haimea Paza. Ali niko mu ne može poreći da ima veliku veštinu, izuzetno razvijenu praktičnost i smisao za korišćenje prilike. Pretpostavljam da i njegov sin dolazi iz slične škole — imućna porodica, elitna, više karijerna. Razlika s kapetanom Larom je upravo u tome; sa jedne strane, društveno poreklo: kapetan Lara dolazi iz narodnijeg okruženja, manje je uzdržan, manje školovan, rekla bih da je politiku savladao intuitivno. Istovremeno, razumem da je radio sa ključnim sektorima — prevoznicima, sindikatima, zanatlijama, samozaposlenima… već neko vreme.
Njihov susret je, rekao bih, slučajan, jer je kandidat za potpredsednika Rodriga Paza bio neko drugi, ali je ovaj otišao ili ga je Samuel Dorija Medina uspeo pridobiti i povesti u svoju snagu, Nacionalnu jedinstvenost. U toj žurbi i s tim praznim mestom, Rodrigo Paz poziva kapetana Laru. A paradoksalno, to je, kako se priča — ključ njegovog uspeha. Još uvek nema konkretnih analiza, ali „faktor Lara“ je uspeo da preobrazi ovu snagu, koja je bila među poslednjim, u jasnog pobednika prvog kruga izbora.
Faktor Lara koji je, kako se čini, privukao narodne sektore, a mnogi kažu da su ga podržali i oni koji su besni na aktuelnu vlast i odlučili da svoj glas daju kapetanu Lari.
— Koliko je jaka ideologija, politička kultura i partijska disciplina u ovoj stranci?
— Ne znam, jer mi je ideološki teško opredeliti njihov profil. Ne znam da li je pravilno svrstati ih u centar. Nije baš levica, zapravo Paz je bio veoma kritičan prema socijalizmu, kritičan je prema MAS-u kao političkoj snazi, a ni u govoru Lare se nije čuo socijalistički levičarski diskurs. Zato ih za sada, je li, smeštamo u centar ili nešto između centra i desnice. Partijska disciplina? O tome bih mogla reći još manje, kao i o političkoj kulturi, jer to, bar meni, izmiče iz vidokruga.
— Na osnovu kojih kriterijuma je izvršen izbor ljudi iz PDC-a za izbornu listu?
— Ni to ne znam, ali sumnjam da je bilo izvesne improvizacije, uključujući i vođe poput Paza, Lara i Moralesa, kao i kandidate za Senat i Donji dom Parlamenta iz te stranke.
— Koje ekonomske grupe, političke snage, društvene grupe, profesionalci i zajednice su zainteresovani za podršku Rodrigu Pazu?
— Ni to ne znam. Mislim da će, kao što se i očekuje, ako Rodrigo Paz pobedi u drugom krugu, ekonomske elite pokušati da se uklope sa novom vladom. To nije ništa novo.
Što se tiče političkih snaga, ne znam da li bi to bili evisti, jer ostale grupe nemaju veliki procenat — andronikizam, kopizm, evakopa, arkizam nisu ostvarili značajne rezultate, sada su još slabiji. Pitanje je da li će evizam postići neko zbližavanje. Ali, prema izjavama Eva Moralesa i vođa iz njegovog okruženja, oni neće učestvovati u drugom krugu u smislu da neće pružati podršku.
— Kakvi su interesi Samuela Dorije Medine i njegovih interesnih grupa, uključujući Marsela Klaurea i Luisa Fernanda Kamača, u podršci Rodrigu Pazu?
— Pa, najpre bih rekla da je Samuel Dorija Medina govorio gotovo u trenutku poraza. Mislim da ima ozbiljan sukob sa Horheom Kirogom zbog toga kako je vođena ova kampanja, odnosno kako nije vođena. Ali ne znam koliko će njegova podrška biti čvrsta.
Marselo Klaure će sigurno analizirati rezultate, tumačiti ih i videće kako će da podrži. Nije bio jasan, ali jedna stvar u kojoj je Klaure veoma aktivan je antimasistički i antievistički stav, iako je u jednom trenutku bio jedan od aktera koji je čak hvalio uspehe Pokreta za socijalizam, posebno Eva Moralesa.
Luis Fernando Kamačo nije dao nikakvu konkretnu izjavu podrške Rodrigu Pazu, videćemo kasnije. Uskoro će povratiti slobodu, pa će stoga steći i sopstveni profil, aktivniji profil u politici. Šta bi mogli da zahtevaju, traže ili dobiju u zamenu za ovu podršku? Ne znam.
— Koliko je njegova podrška neophodna Rodrigu Pazu, s obzirom na njegovu pobedu u prvom krugu?
— Isto je. Prvi krug izbora pokazao je postojanje čvrstih grupa podrške Eva Moralesa.
— Kako mislite da će se pobednici prvog kruga, Rodrigo Paz i Horhe Kiroga, ponašati prema Evu Moralesu i grupama koje ga podržavaju?
— Ovde treba napraviti razliku. Evo Morales je pokazao dvostruku pobedu bez trofeja sa jednim glasom. Kažem dvostruku jer je, prvo, pokazao da je najjači lider u masizmu ili levici, mnogo jači od kandidata Kastilja, koji u konačnim rezultatima dobija 3%, ali zbog nevažećih glasova. Zapravo, nevažeći glasovi sprečavaju da MAS izgubi pravni status. Morales je nadmašio i Andronikoa, jer ga je znatno pretekao u glasanju, kao i Kopu, jer je Kopa napustio brod pre izbora. Drugi trijumf je što su nevažeći glasovi među prvima. Prethodni podaci ukazuju da su nevažeći i prazni listići u prvim rezultatima po apsolutnim brojevima na drugom mestu, a u mnogim opštinama su i na prvom. Dakle, to je pokazivanje političke, simboličke moći, koja neće imati nikakvu prisutnost u zakonodavstvu, ali ostavlja trag u politici. Treba videti kako će masisti kasnije reagovati na vladu Horhea Kiroge ili Rodriga Paza.
Prema onome što vidimo kod kandidata, Horhe Kiroga je mnogo više antimasista, dugogodišnji neprijatelj, i očekuje se da bude predsednik (ako uspe) sa mnogo agresivnijim stavom prema MAS-u. Rodrigo Paz je nepredvidljiv, nema mnogo informacija o tome.
— Kako mislite da će se razvijati odnosi u Senatu i Domu poslanika između PDC-a, Jedinstva i Alijanse slobode? Da li mislite da će se desiti migracija senatora i poslanika ka jednom od ovih vođa?
— Mislim da je prerano, prvo treba videti kako će se pozicionirati, ko su, javnost još uvek ne poznaje profile, a Parlament će bezuslovno ući u novi ciklus sa MAS-om kao uništenom strankom, levicom u najgorem trenutku, pa ćemo videti kako će ove konzervativnije većine sarađivati u zakonodavstvu. Biće drugačija vrsta borbe, sada bez MAS-a, ali sa sopstvenim razlikama unutar konzervativnijeg sektora. Mislim da to tek treba videti, pa valja pratiti kako se različiti akteri ponašaju u zakonodavstvu.
— Da li po vašem mišljenju postoji mogućnost da se održe kontakti i ugovori između moguće vlade Rodriga Paza i zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Kina)? Da li su Paz i grupe podrške koje ga prate zainteresovani za saradnju sa zemljama ovog bloka?
— Mislim da bi Rodrigo Paz mogao biti prilagodljiviji u pogledu budućih partnera. Smatram da Horhe Kiroga ima mnogo zatvoreniji profil u pogledu zemalja sa kojima bi, ako postane predsednik, održavao veze. Mnogo se govorilo o njegovim vezama sa SAD, Zapadom i njegovom veoma kritičnom stavu prema levici — od venecuelanske, naravno, preko Nikaragve, do Argentine.
