Борба против империјализма дубоко је укорењена у народном осећају за правду, или боље рећи за неправду, јер је ње много више на свету. Било какав покушај мобилизације и организовања народа мора се заснивати на том сазнању. Револуционарни морал је народна интуиција усмерена ка борби за ослобођење, а уобличена у марксистичкој науци.
Колумбијска политичка историја нераскидиво је повезана са феноменом герилског ратовања, а Војска националног ослобођења (ELN) представља један од њених најсложенијих актера. Настала у ватри друштвених неправди и инспирисана кубанским револуционарним жаром, ELN деценијама опстаје као организација која дубоко верује да је радикална трансформација друштва могућа само кроз спој народне интуиције и марксистичке науке.
Историјски корени: Наслеђе „La Violencie“
Да бисмо разумели појаву ELN-a 1964. године, морамо се вратити у мрачни период познат као La Violencia (1948-1958). Овај грађански рат између либерала и конзервативаца оставио је иза себе пустош и преко 300.000 жртава. Иронија колумбијске историје лежи у томе што су се елите две странке лако помириле кроз Национални фронт, док су радници и сељаци остали заробљени у кругу сиромаштва, неписмености и системске маргинализације.
Управо у таквом амбијенту, група младих Колумбијаца који су студирали на Куби оснива ELN. За разлику од познатијег FARC-a, који је био примарно сељачка војска, ELN је од самог почетка у своје редове привлачио студенте, раднике и интелектуалце из урбаних средина.
Хришћански револуционари и теологија ослобођења
Специфичност ELN-a у односу на друге марксистичке покрете јесте снажан утицај теологије ослобођења. Кључне фигуре раног покрета били су католички свештеници, попут Camila Torresa и Manuela Péreza. Torres, који је био социолог и харизматични лидер, сматрао је да је револуција највиши чин хришћанске љубави према ближњем.
„Као хришћанин, верујем да суштинска порука јеванђеља налаже борбу за добробит већине, а то је у Колумбији оствариво само кроз корениту промену система“ — писао је Torres.
Структура и стратегија: Федерализам оружја
Док је FARC деценијама функционисао као строго централизована, вертикална организација, ELN се развијао као политичка федерација. Сваки ратни фронт ужива одређени степен аутономије, делујући као авангарда на локалном нивоу. ELN се не фокусира само на герилске акције, већ и на дубоки рад са синдикатима, сељачким удружењима и самоорганизованим заједницама.
Данас организацију предводи Nicolás Rodríguez Bautista, познатији као Gabino, који се покрету придружио као четрнаестогодишњак. Под његовим вођством, ELN је проширио утицај и на пограничне зоне са Венецуелом, чиме је сукоб добио и регионалну димензију.
Финансирање и контроверзе: Између пореза и дроге
Питање опстанка гериле нераскидиво је повезано са економијом сукоба. ELN своје активности финансира кроз „ратне порезе“ које намеће богатим земљопоседницима и корпорацијама, али и кроз откупнине од киднаповања. Иако је организација дуго покушавала да задржи дистанцу од трговине дрогом, економска реалност 90-их година и процват кокаинског бизниса довели су до тога да одређени фронтови почну да опорезују лабораторије и транспортне руте коке, нарочито у региону Arauca.
Државни одговор је често био бруталан, укључујући запрашивање усева отровима (глифосатом) под изговором борбе против дроге, што је неретко уништавало ресурсе хране за локално становништво и продубљивало јаз између народа и владе.
Трновит пут ка миру
Након што је FARC 2016. године потписао историјски мировни споразум, ELN је остао последња велика герилска група у земљи. Преговори са владом, који су прекидани и настављани у Каракасу и Мексико Ситију, коначно су добили нови замах 2023. године доласком прве левичарске владе Густава Петра. Влада је званично признала ELN-у статус „наоружане побуњеничке организације“, што је отворило врата за политички дијалог. Потпредседница Колумбије, Francia Márquez, нагласила је важност укључивања жртава и маргинализованих заједница у процес помирења.
Закључак
ELN остаје један од најтрагичнијих симбола колумбијске стварности. Иако су оптужбе за учешће у илегалним активностима и насиље над цивилима бациле сенку на њихове првобитне идеале, корен њихове борбе и даље лежи у дубоком народном осећају за неправду. Будућност Колумбије зависиће од тога да ли ће ови преговори успети да интегришу оружане групе у демократски процес, пружајући земљи шансу за достојанствен мир и социјалну правду коју је Цамило Торрес сањао пре више од пола века.
ИЗВОРИ:
* CIDOB, „Conflicto en Colombia: antecedentes históricos y actores“.
* BBC Mundo, „La historia de las FARC y el ELN“.
* RTVE, Izveštaji o mirovnom statusu ELN u 2023. * Repozitorijum Universidad Nacional de Colombia (Akademske studije o ELN)
