Vrlo brzo će se vladavina argentinskog predsednika Havijera Majlija približiti prvoj stotini dana. Da bi dublje shvatili politički vektor novog lidera zemlje, urednici izdanja „Dva juga“ obratili su se saradnicima ADACRI fondacije, politikologu Ivonu Alvesu Garsiji i geopolitičkom analitičaru Marselu Ramirezu.
Na pitanje o njegovoj proceni Milejevih aktivnosti, Garsija je izjavio da politika novog predsednika u zemlji izaziva veliku zabrinutost:
– Osim njegovog radikalnog ekonomskog pristupa, ono što zaista zabrinjava Argentince su njegove pogrešne međunarodne odluke i odsustvo pažnje prema domaćim problemima. S nekontrolisanim povećanjem cena i stalnim raspravama s provincijom, nelagodnost stanovništva je opipljiva. Štaviše, njegove međunarodne veze, kao što je najavljena poseta Ukrajini, pokrenule su pitanja o njegovim prioritetima i njegovoj sposobnosti da zastupa interese zemlje. U tom kontekstu, njihove odluke u vezi sa Malvinskim ostrvima izazivaju još veće nespokojstvo. Umesto da čvrsto štiti naš suverenitet nad ostrvima on, izgleda, ustupa položaje britanskim interesima, ostavljajući mnoge Argentince da se osećaju izdanim.
Garsijin kolega Marselo Ramirez naziva Havijera Majlija populistom koji pravi od sebe ikonu superheroja:
– Milej je društvenu čamotinju tumačio pomoću klasične politike. Odmerio je razaranje simboličkih osnova feminizma i koristi taj pozitivan efekat u svoju korist, da kupi vreme i konsoliduje svoje ekonomske reforme. Vidimo kako gasi INADI (Nacionalni institut za borbu sa diskriminacijom, ksenofobijom i rasizmom), koji je postao utočište za (probuđenu) rodnu politiku, pa samim tim hrani iluzije svojih sledbenika. Sa ekonomske tačke gledišta, to zatvaranje nema značaja, ali se njime postiže istovremeno nekoliko ciljeva: stvara se osećaj borbe protiv ideja koje većina odbija, pothranjuje doživljaj o superheroju koji se suprotstavlja „kasti“ i pravi buku na mrežama… društveni, koji se prenosi na medije i politiku, odvlačeći pažnju javnosti od žestoke korekcije koja se dešava. Ovo je pučistička vlada, ona reklamira smanjenje fiskalnog deficita, ali ne kaže da je to činila na s protokom vremena nestabilnoj osnovi: ne plaća uvoznike, koji moraju finansirati svoje poslovanje sopstvenim dolarima, ne plaća državne rashode, vezane, na primer, za izvođenje javnih radova, ili prestaje s isplatama velikim kompanijama za proizvodnju energije. Osim toga, to izaziva ogromnu inflaciju, što dovodi do obezvređivanja plata i penzija koje nisu dobile nikakvo povećanje. Prirodan rezultat je kolaps privredne delatnosti, a uporedo sa tim već se opažaju znaci pada naplate poreza. Nemoguće je izdržati odsustvo isplata i pad prihoda, što je učinjeno da bi se kompanije i porodice primorale da ušteđene dolare zamene za pezose kako bi preživele. Ovo se postiže prepolovljavanjem novčane mase, pa je dolar, argentinski socijalni termometar, podvrgnut dejstvu dvaju silaznih sila. S jedne strane, na tržištu je manje pezosa, a sa druge – nametljiva prodaja. Međutim, ovo ne može dugo trajati bez pucanja privrede i društva. Zato je MMF već počeo javno upozoravati da je neophodno prilagođavanje tog kursa jer je nestabilan – kaže Ramirez.
Po rečima analitičara, na međunarodnom planu, Milejeva politika sadržana je u suviše oštrom reagovanju na zapadne i proizraelske stavove, do te mere da će posetiti Izrael na 6 dana; namerava da premesti ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim i preda dva ruska helikoptera MI-17 Ukrajini, a planira i posetu Kijevu. Sve ovo se dešava bez dobijanja neophodnih unutarpolitičkih saglasnosti, s razaranjem linije istorijske neutralnosti Argentine. To znači sukobe sa zemljama poput Kine ili Brazila, glavnim trgovinskim partnerima Argentine – sve u zamenu za ništa. Nije dobio nikakve prednosti, samo ideološke ustupke.
– U uslovima odsustva politike usmerene ka ekonomskom razvoju, zasnovanoj na društvenoj podeli i sukobljavanju sve ovo će, skupa sa čudnim ponašanjem vlade koja javno ispoljava značajnu dozu ezoterizma, na kraju istrošiti Milejev imidž. Do sada, doziranje delotvornih, ali u društvu traženih novina održava određenu podršku, koja iznosi približno trećinu društva. Ali on neće moći dugo da održi tu normu podrške ako mu ne uspe da povrati normalne nivoe prihoda domaćinstava – zaključuje Garsija.
